Затвори мени
четвртак, јул 4
Фулл Публицатионс

Борба за истину: откривање напора да се дискредитује историја и стабилност Косова

Преузми енг
Преузмите АЛБ
Гуракуц Куци – истраживач

Апстрактан:

Овај рад испитује три случаја шпијунских хапшења на Косову, у које су умешана два српска лица и два Албанца повезана са Српском информативно-безбедносном агенцијом (БИА). Циљ ових шпијуна био је да дискредитују Ослободилачку војску Косова (ОВК), измене наратив масакра у Речку, створе „жуту кућу” сличну оној у северној Албанији и дестабилизују државу Косово подстицањем међуетничких сукоба. Кроз анализу конкретних случајева и теорија мотивације, овај рад расветљава разлоге због којих се појединци упуштају у шпијунажу против сопствене земље, настојања Србије да манипулише историјом и стабилношћу региона и тенденције инвазије на Косово.

Кључне речи: шпијунажа, БИА, АКИ, ОВК, жута кућа, Србија, међунационални сукоби, НАТО.

1. Представљање

Косовска обавештајна агенција (КИА), у сарадњи са другим безбедносним субјектима, успешно је открила и ухапсила четири шпијуна повезана са Безбедносно-обавештајном агенцијом Србије (БИА). Ухапшена су двојица српских држављана и два етничка Албанца, који су приведени у два одвојена случаја.

Примарни циљеви двојице етничких Албанаца повезаних са БИА били су да наруше углед Ослободилачке војске Косова (ОВК), дискредитују масакр у Речку, изазову међуетничке сукобе и укаљају интервенцију НАТО-а на Косову. На Косову су 2009. године ухапшене три особе повезане са БИА. Касније је још једна особа идентификована као члан групе која је имала за циљ да измисли и надокнади лажне сведоке у вези са наводним случајем трговине органима од стране ОВК. Изненађујуће, ова особа је била на званичним функцијама у државном апарату Косова.

Србија се доследно бавила шпијунским активностима против Косова, а недавна открића су само мали део њених операција. Недавно је откривено да је Русија преко српских агената утицала и на политичаре и институције Европске уније. Стога су ове акције добро планиране и стратешки циљане. Да бисмо открили циљеве ове земље, укључили смо се у проучавање недавних случајева и случаја шпијунаже из 2009. године, укључујући теоријски оквир.

Ова студија користи квалитативни истраживачки приступ, анализирајући конкретне случајеве хапшења шпијунаже и истражне материјале добијене из отворених извора. Комбинацијом анализе отворених извора, регионалних околности и приступа Србије према Косову, студија има за циљ да разуме мотиве и стратешке циљеве појединаца укључених у шпијунажу. Теорије мотивације, психолошки и социјални фактори се користе за тумачење понашања и одлука шпијуна.

Истраживачко питање рада гласи: „Који су главни разлози и мотиви који наводе појединце да се упусте у шпијунажу против своје земље, и како то утиче на напоре Србије да манипулише историјом и стабилношћу Косова?“

Зависна варијабла рада је: „Стратешки циљеви Србије против Косова кроз шпијунажу“.

2. Разлози зашто се људи упуштају у шпијунажу против своје земље

2.1. Теорије мотивације

  • Теорија рационалног избора: Ова теорија сугерише да појединци доносе одлуке на основу својих личних интереса (Сцотт, 2000). У контексту шпијунаже, појединац може изабрати да ради за другу земљу ако верује да користи, као што су финансијска добит или лични напредак, надмашују ризике и потенцијалне последице.
  • Теорија друштвене размене: Ова теорија каже да се појединци укључују у понашања заснована на наградама и трошковима повезаним са тим понашањем (Цропанзано & Митцхелл, 2005). У случају шпијунаже, појединац може одмерити потенцијалну корист (нпр. финансијску добит, лично задовољство) у односу на трошкове (нпр. правне последице, друштвени остракизам) и одлучити да су користи веће од трошкова.
  • Психолошки фактори: Психолошки фактори као што су жеља за моћи, осећај лојалности другој земљи или потреба за узбуђењем и авантуром такође могу мотивисати појединце да се баве шпијунажом (Вилдер, 2017).

2.2. Додатни фактори

  • Личне околности: Појединци који се суочавају са финансијским потешкоћама, личним кризама или другим изазовима могу бити подложнији обећањима о финансијској добити или другим бенефицијама које нуди страна влада.
  • Лојалност и идентитет: Појединци који се осећају одвојено од своје земље или имају јак осећај лојалности другој земљи могу бити склонији да се баве шпијунажом.
  • Могућност и лакоћа: Доступност могућности и лакоћа приступа осетљивим информацијама такође могу утицати на одлуку појединца да се бави шпијунажом.
  • Културни и друштвени фактори: Културни и друштвени фактори као што су недостатак националног поноса, концепт постколонијалног имиџа или жеља да се буде део веће заједнице такође могу допринети одлуци појединца да се бави шпијунажом.
  • Испирање мозга и манипулација: У неким случајевима, појединци могу бити приморани или изманипулисани да се упусте у шпијунажу путем психолошке манипулације, уцене или других облика принуде.

3. Два идентитета, један шпијун

Српски шпијун Марко Кнежевић осумњичен је да је од 2002. године на Косову деловао под псеудонимом „Други Црни“, представљајући се као новинар „ТВ Мост“ из Звечана. Косовска полиција је 30. маја 2024. ухапсила Кнежевића након истраге и открића Косовске обавештајне агенције. До хапшења је дошло због Кнежевићевог коришћења двојног идентитета, пошто се његови српски и косовски пасош нису поклапали (Теве, 2024).

Слика 1: Марко Кнежевић, ухапшен као шпијун БИА, деловао је на Косову под камуфлажом новинара ТВ МОСТ

Ово хапшење баца светло на тајне операције Србије на Косову, наглашавајући текуће напоре српске земље да подрива регионалну стабилност. Кнежевићева укљученост у “ТВ Мост” наглашава стратешку употребу медија за ширење пропаганде и манипулацију јавним мњењем. Представљајући се као новинар, био је у могућности да прикупља обавештајне податке и шири дезинформације, служећи интересима Србије и вероватно организујући и помажући терористичке групе као што су „Северне бригаде” и „Чувари моста”. Кнежевић је био близак сарадник који је извештавао Александра Вулина, садашњег потпредседника Владе Србије, бившег министра унутрашњих послова и бившег директора БИА.

Присуство напредних технолошких уређаја у Кнежевићевом поседу сугерише да је Србија много инвестирала у софистициране алате за надзор и шпијунажу. Ово наглашава посвећеност земље тајним операцијама осмишљеним да угрозе безбедност и суверенитет Косова. Штавише, Кнежевићев двојни идентитет на Косову и српски пасош постављају питања о степену инфилтрације Србије у друштвени и институционални живот Косова.

Ово откриће има значајне импликације на регионалну безбедност, што сугерише да је Србија успела да продре у структуре Косова и прикупи осетљиве информације.

4. КИА открива два „добра Албанца“ који служе Србији да искривљују историју рата

Косовска обавештајна агенција (АКИ), након истраге и прикупљања инкриминишућих података,

Слика 2: Бедри Шабани, ухапшен као шпијун БИА

је сведочио пред Врховним судом Косова, упуштајући се у правне радње које су довеле до хапшења две особе, Бедрија Шабанија и Мухарема Ћеримија, по оптужбама за сарадњу са Српском информативно-безбедносном агенцијом (БИА). Докази које је прикупила КИА указују на то да су ови појединци активно подривали Косово, Ослободилачку војску Косова (ОВК) и историјски наратив косовског рата.

Утврђено је да су Бедри Шабани, бивши цариник током режима Слободана Милошевића 1990-их, и Мухарем Ћерими, бивши функционер косовске полиције до проглашења независности Косова, који је отпуштен из ове институције због злоупотребе заплењеног возила, међусобним контактима у БИА, конкретно са Србином из Урошевца Серђаном Росићем. Ово друго је познато име из сведочења Боголуба Јанићевића у Хагу. Примарни циљ ових заточеника био је да манипулишу доказима и оркестрирају сведоке против ОВК.

Слика 3: Докази у којима се помиње Серђан Росић

Утврђено је да су Бедри Шабани, бивши цариник током режима Слободана Милошевића 1990-их, и Мухарем Ћерими, бивши функционер косовске полиције до проглашења независности Косова, који је отпуштен из ове институције због злоупотребе заплењеног возила, међусобним контактима у БИА, конкретно са Србином из Урошевца Серђаном Росићем. Ово друго је познато име из сведочења Боголуба Јанићевића у Хагу. Примарни циљ ових заточеника био је да манипулишу доказима и оркестрирају сведоке против ОВК.

Бедри Шабани је, посебно, био активно укључен у напоре Србије да искриви историју масакра у Речку. Србија је континуирано промовисала свој наратив да су масакр у Речку организовали ОВК и међународна заједница. Главни циљ овог историјског ревизионизма је да се поткопа интервенција НАТО-а на Косову, подстакнута масакром у Речаку и одговором Вилијама Вокера. Интервенција НАТО-а на Косову била је одговор на геноцид који је српска држава извршила над Албанцима на Косову под вођством Слободана Милошевића.

Према садашњим информацијама, Бедри Шабани је имао значајну улогу у овој кампањи дезинформација. Покушао је да направи реплику „жуте куће” сличну оној у северној Албанији, фабрикујући наратив да се ОВК бавила трговином људским органима. Стратешки циљ Шабанија је био да повеже бившу војну болницу ОВК у селу Молопољц у Штимљу са масакром у Речаку, пошто су ова два села географски блиска.

Мухарем Керими се константно представљао као агент британских обавештајних служби. (Т7, 2024)

4.1. Откриће настојања Србије да искриви историју Косова

Недавно хапшење Бедрија Шабанија и Мухарема Ћеримија од стране Косовске обавештајне агенције (КИА) бацило је светло на текуће напоре Србије да искриви историју Косова и поткопа његову стабилност. Утврђено је да су ове две особе, осумњичене да раде за Информационо-безбедносну агенцију Србије (БИА), активно укључене у ширење дезинформација и манипулисање јавним мњењем против Косова.

4.2. Позадина и мотивације

Активности Шабанија и Ћеримија датирају из 90-их година прошлог века када су били запослени у српским институцијама, када су Албанци били искључени из институција и јавног живота у бившој Југославији. Шабани је у режиму Србије радио као цариник и после рата је углавном живео ван Косова, док је Ћерими отпуштен из косовске полиције због злоупотребе заплењеног возила и касније ангажован у сектору некретнина, представљајући се као неко моћан који ради за КИА или друга обавештајна служба.

4.3. Циљеви и методе

Примарни циљ Шабанија и Ћеримија био је да искриве историју масакра у Речку, кључног догађаја у рату на Косову. Србија је стално покушавала да наметне свој наратив да су масакр организовали Ослободилачка војска Косова (ОВК) и међународна заједница. Конкретно, Шабани је учествовао у овој кампањи, покушавајући да направи „жуту кућу“ налик оној у којој је ОВК оптужена за трговину људским органима. Његов циљ је био стратешко усклађивање локације и везе између објекта и масакра са бившом војном болницом ОВК у селу Молополц, код Речка.

4.4. Контакти и операције

Шабани и Ћерими су имали контакте са БИА физичким и другим каналима преко Серђана Росића. Недавно су покушали да организују етнички инцидент на Косову сличан оном из 1980-их, 1990-их или послератних периода. Ово сугерише да су они били део веће мреже чији је циљ дестабилизација региона.

Слика 4: Срђан Росић, агент БИА Србије

Импликације и последице

Хапшење Шабанија и Ћеримија има значајне импликације по безбедност и стабилност Косова. Њихове активности су биле осмишљене да нанесу штету држави Косово и поткопају њен међународни углед. Штавише, њихов злонамерни план против Вилијама Вокера, кључне личности међународне заједнице, наглашава размере настојања Србије да манипулише и застраши.

4.5. Деманти БИА

Хапшење Бедрија Шабанија и Мухарема Ћеримија служи као оштар подсетник на сталне напоре Србије да искриви историју Косова и поткопа његову стабилност. Истрага АКИ-ја је открила сложену мрежу дезинформација и манипулација са циљем да се нашкоди Косову и његовом међународном угледу. Негирање српске БИА било какве комуникације или сарадње са двојицом ухапшених (САОПШТЕЊЕ 05.06.2024. Безбедно-информативна агенција, нд) јасан је показатељ њихове умешаности у ове активности и њихове панике око разоткривања и противразоткривања српских намера. . Међународна заједница мора остати на опрезу и наставити да подржава Косово у његовим напорима да се супротстави дестабилизујућим активностима Србије.

5. Откривање пресретања: Завера за етничку дестабилизацију на Косову

У објављеном телефонском прислушкивању ГеоПост-а, разговор Бедри Шабанија и Серђана Росића открива неколико кључних детаља, иако су поједини делови цензурисани. Разговор, иако кратак у јавној објави, пружа нам значајне увиде:

  • Разговор је вођен дан након инцидента у Бањској, потврђено референцама на догађаје од претходног дана.
  • Постоји јасна дискусија о подстицању етничких инцидената, помињу се други који потпирују ситуацију, док они доливају уље да је погоршају.
  • Шабани распитује Росића о напретку „филмова“, што имплицира припреме за разна питања против Косова.
  • Шабани изражава забринутост међу својим пријатељима, сугеришући да око њега постоји група подршке.
  • Од Росића тражи одобрење да нешто подстакне или да то „успава“.
  • Росић га уверава да ће пренети све његове молбе и речи.
  • Разговор је вођен из Грачанице, како Шабани помиње да се тамо зауставио да би разговарао пре него што настави пут ка Приштини.
  • Шабани има сумњиве везе са многим људима, напомињући да не региструје бројеве телефона већ их памти (ТхеГеоПост, 2024).

ГеоПост је објавио и друго пресретање Бедри Шабанија са Сеђаном Росићем, где добијамо даље нове информације:

  • Из разговора је потврђено да су се физички срели неколико дана пре пресретања у граду Нишу, Србија 17.05.2023.
  • Телефонски позив је обављен 23.05.2023. године, где се сазнаје да Росић има професионалне везе са „још једним колегом“ Богољубом Јанићијевићем, који је 1999. године био начелник такозваног „Секретаријата унутрашњих послова“ за Урошевац.
  • У разговору се открива да је Шабани на дан састанка са БИА у Нишу предао три текста. Звук је цензурисан, а не зна се који су то текстови!
  • У вези с тим, Шабани је питао: „Да ли сте имали прилику да их видите раније?“ на шта Росић одговара са „не“ (Тхе ГеоПост, 2024).

5.1. Анализа разговора

Ово прислушкивање телефона представља јасну и присутну опасност по унутрашњу стабилност Косова. Дискусија о етничким инцидентима и припремама против Косова сугерише координирану стратегију за дестабилизацију. Укљученост групе подршке око Шабанија, који су забринути, указује на то да он има широку мрежу сарадника који би могли бити ангажовани у субверзивним активностима.

Росићево уверавање да ће пренети Шабанијеве захтеве указује на блиску и делотворну сарадњу између њих, што сугерише да су ове активности добро организоване и планиране. Чињеница да је разговор вођен у Грачаници, етнички осетљивом подручју, и помињање пута ка Приштини изазива забринутост због ширења њиховог утицаја у региону.

Друго пресретање открива добро координирану координацију и детаљан план за дестабилизацију Косова. Физички састанци, професионалне везе са важним српским безбедносним личностима и укључивање обавештајних служби указују на значајан ризик по регионалну стабилност. Ове активности су пажљиво планиране и организоване, захтевајући посебну пажњу косовских и међународних власти како би се спречила даља ескалација ситуације.

5.2. Одмазда Србије

Као одговор на хапшење шпијуна БИА на Косову, изгледа да Србија примењује стратегију еквиваленције хапшењем појединца из Лепосавића, наводећи да је издао свој народ за 500 евра (Ало, 2024). Поред тога, Србија фабрикује и друге лажне информације и шири их кроз про-вучићевске медије (Новости, 2024).

6. Схпенд и Мухарем Керими: Мрачна прошлост два брата

Мухарем Керими, кога је косовска полиција ухапсила по налогу тужиоца након што је АКИ открио да је био оперативац БИА, открива да су његова и прошлост једног од његове браће били у супротности са законом. Мухарем Керими је радио у Косовској полицији као истражитељ озбиљних злочина до проглашења независности Косова, али је због злоупотребе службеног положаја отпуштен из полиције.

Брат Мухарема Керимиа, Схпенд Керими, налази се у затвору због експлозије у ноћном клубу Секираца пре много година и осуђен је од стране суда на 25 година затвора (ИндексОнлине, 2024).

Овај извештај се ослања искључиво на потврђене изворе, а не на наводне.

7. Бивши српски полицајац, шпијун БИА

Слика 5: Кооперативна структура у шпијунажи
Слика 5: Кооперативна структура у шпијунажи

Бивши припадник косовске полиције из српске заједнице последњи је ухапшен од стране косовске полиције по налогу Специјалног тужиоца Косова. Александар Влајић, после вишемесечне истраге Косовске обавештајне агенције, откривено је да је у служби српске БИА (Дукађини, 2024). Како се наводи у саопштењу тужиоца, хапшење је извршено 26. јуна 2024. године увече (Дукађини, 2024). Према информацијама Института ОЦТОПУС, Влајић је, поред размене информација са БИА Србије, имао и велику мрежу извора информација (Муслиу, 2024). Влајићева шпијунска мрежа проширила се на:

  • царина Косова,
  • српске невладине организације,
  • ОЕБС и УНМИК на северу Косова,
  • Одређене међународне организације у Приштини, и
  • Медији у Грачаници (Муслиу, 2024б).

8. Три шпијуна БИА: Ухапсио ПК, пустио Еулекс, Бранислав Николић и др.

Тројица Срба, од којих су двојица били држављани Србије и један са Косова, ухапсила је косовска полиција 2009. године од стране Управе против организованог криминала у акцији спроведеној у Чаглавици у Приштини. Игор Јучинац, Милутин Радановић и Предраг Жељковић ухваћени су како купују сведоке спремне да сведоче против ОВК за наводни случај трговине органима у „жутој кући” на северу Албаније, где је ОВК оптужена за трговину људским органима.

Према пресретнутим и сведочењима, платили су и до 100.000 евра да би купили сведока који би лажно сведочио против ОВК. РТК је донела ексклузивне снимке на којима се види како су ове особе покушавале да купе сведоке (РТК, 2020).

У то време, ЕУЛЕКС је, користећи своје загарантоване надлежности, преузео случај од Косовске полиције и судова, затим их пустио да се бране на слободи, али су појединци побегли са Косова и никада се нису вратили.

Како су пуштени на слободу остаје права мистерија, зашто их је тужилац пустио када су оптужени за тешка кривична дела.

Игор Јоцинац је касније, очигледно, покушао да се врати на Косово, али сада као здравствени радник, јер се нашао на платном списку болнице у Штерпцу, која није била функционална, али у којој је плаћено 21 лице (Инсајдер, 2019).

Откривена је и умешаност Бранислава Николића у ову кампању против ОВК. Потоњи је брат Братислава Николића, који је био председник општине Штерпце.

Братислав Николић је постао градоначелник Штерпца 2009. године са Самосталном либералном странком на челу са Слободаном Петровићем. 2010. године дошло је до напада на Николићеву кућу у Штрпцу (Б92, 2010). Након стварања Српске листе Бриселским споразумом, Николић је прешао у овај политички субјект, а Николић је у септембру 2015. године саопштио да је око 3.000 грађана Штерпца приступило Српској напредној странци (СНС) Александра Вучића и Српској листи, рекавши да је тадашњи премијер Србије и председник СНС Александар Вучић „бавио се конкретним проблемима грађана, имао тешке бриселске преговоре и обезбедио формирање Српске заједнице општина“ (Спаловић, 2015).

Братислав је очигледно утицао да његов брат Бранислав напредује на разне положаје на Косову. Бранислав је одлуком 2012. године именован за члана одбора Поште Косова (Инсајдер, 2019). Потом је 2016. именован за саветника бившег председника Косова Хашима Тачија, али је разрешен у јуну 2019. после мање од четири године рада, након открића да је део БИА (Воа, 2019).

Бранислав Николић, као кандидат за посланика Српске листе за Скупштину Косова, успео је 2019. да постане посланик легално у недостатку судске одлуке о његовој кривици или невиности (Коха, 2019).

9. Закључак

Случај од 24. септембра 2023. године, када је Србија извршила терористички напад на север Косова са циљем да то подручје врати под контролу терористичких група на челу са Радојичићем и потом га прогласи аутономном зоном, указује да је спектар ангажовања у овим акцијама је обимна и много већа од случаја Бањска.

Са откривањем пресретања у које су укључени Бедри Шабани и Срђан Росић, откривамо да се амбиције Србије протежу даље од пуког заузимања северног Косова; имају за циљ да обухвате цео североисточни део Косова. Дакле, није случајно што су успоставили 48 војних база дуж целе границе са Косовом.

Слика 6: Српске војне базе на граници са Косовом

Србија се није одрекла права на целу територију Косова, а у њеним амбицијама идеално достигнуће би било поновно освајање Косова у целини. Међутим, реално, они имају за циљ бар североисточно Косово и евентуално припајање остатка Албанији као смањеној територији. Дакле, можемо очекивати ескалацију сукоба попут оних у Бањској или етничких сукоба у другим деловима Косова, о чему сведоче и циљеви Србије који се чују у пресретнутим разговорима у којима су учествовали Шабани и Росић.

Стога није случајно што имамо и изјаву председника Србије Александра Вучића да ће сачекати промене геополитичких прилика по питању Косова. Тако чекају ескалацију глобалних сукоба и промену односа снага и глобалних интереса.

Међутим, за постизање ових стратешких планова потребно је стратешко деловање кроз хибридни рат, а та средства Србија користи на више нивоа.

Случај Дика Мартија, састављача документа у којем се наводе злочини ОВК у вези са трговином људским органима у „жутој кући“ у северној Албанији, додаје нову димензију овој сложеној ситуацији. Марти се 2020. суочио са озбиљним претњама смрћу од стране српске БИА, према швајцарским безбедносним властима (СвиссИнфо, 2024). Иако је БИА негирала покушај атентата на Мартија (Васкуес, 2022), као што је негирала своје везе са шпијунима ухапшеним на Косову, Мартија су и даље штитиле швајцарске безбедносне снаге, а његови изласци су били под строгим обезбеђењем, што је на крају довело до његове смрти. децембра 2023. Циљ Србије у овом атентату био је да окриви Албанце за Мартијево убиство и тиме додатно фалсификује чињенице о монтираним злочинима за трговину органима. Сам Марти је признао постојање овог плана (СвиссИнфо, 2024).

Овај случај илуструје да је Србија спремна да жртвује било кога да би остварила своје циљеве против Косова. Поред случаја Дика Мартија, имамо и њихове злонамерне намере према Вилијаму Вокеру, њихову спремност да жртвују Србе за распиривање етничких сукоба на Косову, и проневеру новца српског народа за стварање лажне пропаганде кроз хибридни рат.

Након сагледавања догађаја представљених у раду, јасно је да Србија има неколико значајних циљева у оквиру своје стратешке агенде:

  1. Реформулисање наратива о масакру у Речаку: Србија настоји да препише историјски узрок масакра у Речку, представљајући га као дело Ослободилачке војске Косова (ОВК), чиме се ослобађа одговорности.
    1. Дискредитација хуманитарне интервенције НАТО-а: Србија има за циљ да поткопа легитимитет интервенције НАТО-а након масакра у Речку и других масакра, представљајући то као заверу против Србије и доводећи у питање њену оправданост.
    1. Делегитимизација независности Косова: Остављајући по страни одлуку МСП, Србија настоји да поткопа легитимитет Косова, тврдећи да је прекршено међународно право.
    1. Виктимизација и историјски ревизионизам: Србија има за циљ да своје становништво прикаже као жртве прошлих геноцида, посебно нацистичког геноцида и акција хрватских усташа над Србима. Истицањем ових историјских догађаја Србија настоји да створи међународну симпатију и подршку својим акцијама у региону.

Тако су краткорочни и средњорочни циљеви Србије осмишљени да дискредитују и ослабе акције западних сила, укључујући хуманитарну интервенцију НАТО-а из 1999. године против српских војних акција усмерених на заустављање геноцида на Косову. Ова манипулација наративом има за циљ да изгради алтернативну међународну историју која је у складу са интересима Србије, уз подстицај Русије и Кине да окаљају акције САД, НАТО-а и западних земаља широм света и да ојачају групу БРИКС.

Док смо на почетку закључака споменули дугорочне циљеве. Србија са открићем шпијуна изгледа озбиљно потресена због чињенице да се открива о њиховим терористичким циљевима као у случају Бањска прошле године

10. Референца:

Објави.

Повезани Постови

Додај коментар
Оставите одговор

sr_RS
sr_RS en_US sq de_DE fr_FR hr bs_BA uk ru_RU it_IT es_ES pt_PT ja sv_SE cs_CZ mk_MK nl_NL zh_TW